Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

мали књижевни центар, у који улазе: „Српске Наоодне Новине“, „Српски Народни Лист“, „ОбштеНовине“, „Монитер Отомански“, „Будимске Новине“, „Бечке Новине“, „Пожунске Новине“, „Северна Пчела“, „Журнал де деба“. Сем библиотека у које долазе књиге и листови, са стране, осим људи који се књигом користе, у Србији се, нарочито после 1820 године, налазе и људн који књиге пишу. Они су сви, с малим изузетком, дошљаци из Аустрије- Ту су од данас познатијих; Димитрие Давидовић, Јован Стејић, Димитрије Исајловић, Димитрије Тирол, Вукашин Радишић,. Атанасије Николић. Ђорђе Зорић, Ђорђе Захаријевић, Лазо Зубан, и од данас мало познатих: Василије Јовановић „писар Суда Нахије Пожешке у Чачку 1 *, 1 ). Стефан Максимовић, „пожгревачке јуности наставнник“, 2 ) Герасим Георгијевић, „епископ шабачки“, 3 ); Јован Николић, „концепист Народнога Суда Српског“, 4 } Јован Павловић, „протопрезвитер шабачки“, г> ) Сава Поповић, „учитељ прве класе младежи шабачке“, 6 ) Јосиф Вукмировић „игуман Свјатаго Монастира Николи“, 7 ) Јован Филиповић, „концепист Совета Књажевства Србског“, 8 ) Јован Печеновић. 9 ) Сем ових у Србији се често виђају и Срби књижевници који

4 ) Ст. Новаковић, Српска Библиографија бр 857.

2 ) Ibidem бр, 865.

3 ) Ibidem бр, 1022.

*) Jbidem бр. 871.

'■) Ibidem бр. 876,

“) Ibidem бр. 877.

Г[ ) Ibidem бр. 872.

8 ) Ibidem бр. 1106.

", ibidem бр. tO9.

125

КЊИЖЕВНОСТ