Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

живе на страни: Вук Караџнћ, Сима МилутиновиК, Павле Стаматовић. У народној маси књига није било, сем Часловаца и Псалткра, којн су служнли као уџбеници у оно мало школа. Књиге су биле у иочетку ретке чак и у Београду, и ако их је ту писменн свет био врло жељан. Кад би ко од Срба пречана донео по какву књигу, обично Досктијеве „Басне“, „Касију Царицу“, „Геновеву“, Видаковићева „Љубомира у Јелисеуму“ илд Вукове „Песме“, оне бн ишле из руке у руку. I Често би се виђало како у дућанимз, или пред њима, понеки чита какву књигу, а маса ra света окружила и слуша. 1 ) Куповање књига било. је немогуће, ,јер се о њихову излажењу није ни знало Српска литература имала је дотле већ два књижарска „Каталога“: један из 1804, а други из 1833 године, 5 ) али тешко да су били и познати у Србији. Ни „Објавленија“ о књигама, штампана у „Новинама Србским" у Бечу, у Србији нису имала успеха, јер су саме новине слабо у њу долазиле. Сама „Објавленија“ ради скупљања претплате свет је у почетку прнмао са неповерењем.Ј Доцније се почео

/ l ) Сретен Л. П., Путовање по Новој Србијп, 105.

-) „Каталог разнпх црк-веннх, молитвеннх, исторических п сларено-сербскнх н славенских књпга, котоон находјатсја у Г. !јЉмјана Каулица књпгопродавца у Новом Саду. Буднм 1894, W’, стр. 40, иЈосиф Миловук, Књигоименик. Буднм 1883, B°, CTpi 40. (С. Новаковпћ, Срп. Бпбл. бр. 26 и 866).

3 ) 6. септембра 1818. год. пише (аков Јакшић из Београда Вуку Караџпћу: „За „Словар" изволите мп јавитп хоће ли скоро изићп. Београд и Срби овде кажу овако: Кад „Словар" дође а ми ћемо онпх десет гроша онда додатп, даклем знате какав је овдашњи народ непросвештен, онп хоћеду један пут књпгу да впду, а за новце немајте бриге“ (Вукова Преписка 111, 428, V, 398).

126

113 СРБИЈЕ КНЕЗА МИЛОША