Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

навикавати, и срећни су скупљачи истеривали при.лћчан број претплагника. 1 ) Мало по мало књига је, и ако не у великом броју, почела да улази и у масу, нарочито међу варошане. Особитих заслуга за ширење књига у Београду имао је, и иначе заслужни, Ђура Милутиновић, Црногорац, „познати родољубац и ревнитељ српскога књижества 11 , како ra називају у списковима пренумеравата, који је, и ако је био слеп, ревносно скупљао претплату, ишао по чаршији од дућана до дучана те продавао књиге и био „грубијан“ према ономе ко му се не бе одазвао. 2 ) Он је први „књигопродавац“ слободне Србије. 3 ) За Београдом, ишла је лагано и унутрашњост. 1 ) Па при свем том у Србији у широј маси књига није имала среће. Читалачка публика била је врло мала. Пренумерација „једини начин не само књигу издати, него је и по народу разнети“ значила је само куповање, али не и читање књиса. Књиге по-знатијих писаца. који су имали јачих веза, имале су истина знатан број пренумераната, али су они већином „ретко кад што у књигама читали осим имена пренумераната која су се пред њиховим и за њиховим именима налазила.“ Г| ) Претплаћивање је ишло или из поштовања према књизи у опште, или из пажње према писцу, или из атара према ску-

х ) 1821 скупили су : Јован Миоковић у Шапцу и Ваљеву 115, а Внкола Николајевић у Крагујевцу lO) преиумераната на једну књигу Ђ. Магарашевића (Вукова Преписка IV, 14, 99),

2 ) Сретен Л. П., 108

3 ) Вукова Препвска 111, 60, 63, 134, 146.

*) Вукова Преписка V, 398, VI, 168.

5 ) Голубица 1839, 22.

127

КЊИЖЕВНОСТ