Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

књнжара била у маломе дућанчићу са источне стране садашње Саборне Цркве, у који се улазило на неколико она је била и нека врста читаонјшс, у коју су долазиле „Новине Србске“ и неки недачки листовн, и зборно место људи од књиге и први књижевни центар у Србији. У њој су се могли видети сви људи који су представљали тадашњу српску интелигенцију: Вук Караџић, кад би се бавио у Србијн, Д. Давидовић, Д. Исајловић, Д. Тирол, Цветко Рајовић, Бата-Лака, Ђ. Зорић и тако даље; а сем њих и трговци и грађани да чују светске •новости. Ту је увек био и слепи Ђура Милутиновић, који је све новости по вароши разносио. 1 ) У јесен 1834 године због преласка Државне Штампарије из Београда у Крагујевац „преселио се с алатом, калфама и шегртима својим ради везивања књига Књижевске Печатње“ у Крагујевац и Глигорије Возаровић „књиговезиц и књигопродавац београдскн", те је јамачно и ту био заметак другог књижевног центра Србије. „Књигопродавницу своју рставио је у Београду на меету где је била“, да њоме рукује његова домаћица.-) Возаровић ie био и издавач. Прва наштампана књига у Србији била је штампана о његовом трошку, Од око деведесет књига, колико је изашло од 1832 до 1839 године из Књажеско-српске Печатње, на двадесет их је „издано трошком Глигораја Возаровића, књиговезца и књигопродавца“. 3 )

Ч Сретен Л. П,, 105-107,

Ј ) Новине Српске 1834,188.

z ) Ст. Новаковић, Српска БиСтиографија, бр. 846, 850, 872, 873, 874, 875. 899, 906, 922, 924, 939, .942, 9(18, 969, 970, 377. 1068.

131

КЊНЖЕВНОСТ