Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

Оно мало читалачке публике у Србији помагало се на сваки начин и Земуном, где је 1834 roдине Наум Димитријадес, трговац и књигопродавац, држао књиге на немачком и другим језицима и примао претплату за све књиге и периодична нздања. 1 ) У исто време могле су се добити књиге у Земуну ш код Димитрија Николића. 2 У другој половини XVIII и у почетку ХГХ века, било је пуно рукописа српских списатеља „новописаних и преведених", који се нису могли штампати, но су се ваљали по буџацима." 3 ) Томе ће по сво| прилици бити узрок нешто мала читалачка публика, а нешто оскудица у меценама. Један велики део од узрока биће и у оскудици српских штампарија. Овај је узрок нарочито вредео за Србију, где нк црквених књига није било у довољној мери, те cj „свештеници били принуђени преписивати молитве и стихире из печатних књига и један другому додавати“. 4 ) Због оскудице у књнгама је Доситеј Обрадовић још у почетку 1808 године мислио на осннвање штампарије у Београду. Због те оскудице се и у Србији Кнеза Милоша мисао о завођењу штампарије и фабрике за хартију јавља доста рано. & ) Чии. је пак обнародован Хатишериф од 1830 године, у

Ј ) Нивине Србске 1834, 120.

") П. Стаматовић, Млади Србљин, 42.

3 ) Вук Стефановић [Караџић], Нисменнда сербскога језика, Виена IBi4, стр. VI; Н. Радојчић, Автобиографпја Нетра Руњанина, Срем. Карловцн 1914, стр. 120—121,

*1 Новине Србске 1834, 2—4.

s ) М. Гавриловић, IF, 174; А. Арнаутовнћ, 9—25; В Буднмовнћ, Исторпја српских штампарнја, Београд 1912, 22 в даље; Вукова Преписка 11. Bи, 583—585; IV, 115—116.

132

ИЗ СРБНЈЕ КНЕЗА МИЛОША