Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

хоји је унесена и нарочита тачка о одобрењу оснивања штампарије, одмах је отпочето и да се ради да се до ње дође, и у другој половини месеца маја 3831 године у Србији је већ била заведена Државна Штампаријаиликако се онда говорило: „Типографија“ ~Књигопечатња“, „Књажеска Књигопе_чатња“, „Књажеско србска Књигопечатња“ или „Правителствена Књигопечатња", која је најпре, до краја септембра 1833 године била у Београду, па је за тимпренесена . Крагујевац, а отуда је, у јуну 1835 године, враћена у Београд. Она је у почетку штампала „којекакве ситнице, као пасоше, објавленија, коле и упуства, тако даљеС 1 ) 28 марта 1832 године наштампан је и један лист „Новина Србских“ за пробу. 2 ) За управника Штампарије био је постављен А lДолф Берман, један врло способан Прус, а сем н>ега доведени су из Немачке и окретни и вешти слагачи, тако да је радила врло добро, а доцније и зрло много седам машина имала је у послу 3 ) ш стекла врло леп глас. 4 )Ј Мефутим штампарија се није рентирала. Њени су дефицити попуњавани из државне благајне. Због тога јој је Кнез Милош 12 јула 1835 године, № 2444 дао привилегију „да само она може издавати: Новине Србске, Календаре, За-

‘) М. Гавриловић, Милош OopeHOßiih и Вук Караџић, 46; Вукова Преписка 1, 409; 11, 337

2 ) Вукова Преписка 1, 4'21; 11, 339.

3 ) Куниберт 356.

*) „Књажеска књигопечатња сербска у Крагујевцу, ако zt tt не може величином својОм с другима славнијима у според ставнти, зато опет у многим струкама отличнја и превасходства свог не само да je равна најзнаменитијим европеј■ckjsm књигопечатњама, но многе от ових у нечем несравњено -лревасходи" fn. Стаматовић,Млади Сербљнн 41-42).

133

КЊИЖЕВНОСТ