Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

Све што је у Србији за владе Кнеза Милоша писано и штампано изгледа да је остајало само у Србији. У Турску књиге нису ишле, јер у њој сем свештеника ретко је ко други био писмен. Сем тога ни Турци никад нису трпели ширење туђих књига по својој држави. У Аустрији, пак, где је био не само најписменији део нашега народа, већ и нашн књижевни центри и наши најистакнутији књижевници. књиге из Србије биле су потпуно забрањене. 2 фебруара 1833 године пише новосадски књижгрЂорђе Ћирђаковић Вуку Караџићу да је у Србији изашао „Забавник“ Дим. Давидовића за 1833 годину „но не сме се к нама давати. Писали су, чујем, на конзилиум, ако допусти^. 1 ) 12. новембра 1836 пише Василије Василијевић из Земуна Вуку Караџићу и чуди се; „како можете од мене искати да вам те листове (Новине Србске) пошљем, кад сами знате да одонуд (из Србије) овамо није слобно ни мрве печатане прене'ти.“ 2 ) Тек 1837 године добиле су „Новине Србске 1 * одобрење да могу улазити у Аустрију, 3 ) и улазиле су све до краја владе Кнеза Милоша; 1 ) али је забрана за друге штампане ствари остала и даље. б ) Међу тим на књигама печатаним у Београду налазимо пренумераната и из Турске (из Ниша, Сарајева, Нове Вароши, Цариграда и тако даље) и из Аустрије (из Арада, Беча, Земуна, Лежимира, Меленаца, Н. Сада, Пеште и тако даље). 6 ) На питање:

*) Вукова Преписка VI, 175.

2 ) Вукова Преписка 111, 168.

3 ) Вукона Преписка IV, 213, 218.

‘) Вукова Преписка 111, 273.

б ) Вукова Преписка 111, 202, 208—209.

•) Места су овде узета из листе пренумераната на књиге Доситеја Обрадовпћа, које су штампане у Србији, почевши од 1833 r.

141

КЊИЖЕВНОСТ