Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

да лн су ови пренумеранти и добијали књиге, илн су се претплаћивали само да помогну српско „књижество“, тешко је дати .одговора. На сваки начнн да су за многе књиге налажени путови и начини да .дођу до руку претплатника. За владе Кнеза Милоша библиотеке су у Срба у опште биле ретке ствари. 1 ) У почетку његове владе, сем понеке манастирске и нешто приватних, као што је већ по.менуто, у Србији није било никакве друге би■блиотекеЈ Од 1832годнне налазимоу Србији већијавннх библгштека. Те се годнне помиње „Новозаведена Бшблитека Вароши Београдске." 2 ) 1837 године налазимо у Београду још „Књаеску Библиотеку" и „Књажеско-тнпографнјску Библиотаку 11 , 3 ) и крагујевичку „Библиотеку", 4 ) Колико су ове библиотеке одгова-

*) 1834. год. oiuo је најславнпје „књигохранплиште" архиеп.-лштрополијско у Карловкнма; за овнм племена Текелнје у Араду и најзад књпгохраннлпшта „свнју еппскопата а манастнра православнпх." Зналсенпто је бпло још „књнгохраннлиште" епнскопа Мушнцког. Сем тога било ux је у гимназпјалш: Карловачкој и Новосадској (основано 1821 г. .Вукова Препнска 11, 4У9). „Внпманпја је достојно јошт: зе.мунско, дмнтровачко, пештанско, градншко н нека новија“. Но изузевши два три сва остала „печат највећег небреженнја п хладнокрвностн њиховпх прптјажатеља на себи очевндно носе“ (П. Стаматовић, Младн Сербљнн, 45). У некс ■библиогеке као да се слабо кад н улазнло. У једноме допнсу нз Неготина хвалн се неготинска црква, алије, велп се, све бадава „кад јој је кључ скоро онако забачен као онај од Библиотеке' (Новине Чнталишта Београдског за 1847, стр. 154).

2 i Д. П, Тирол, Полнтнческое ЗемлДописаше, Београд 1832, 77; Спнсак пренумераната на ,Жнвот и прпкљученија Д, Обрадовнћа* 1833.

3 ) Спвсак пренумераната на „Тројесестарство„ 1837

*■) Д, Момирович к, Кратка« iicropiw и географи/ Cepđiu «С, Петербургг 1839. стр. 47.

142

ИЗ СРБИЈЕ КНЕЗА МИЛОША