Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

рнна, те на њих није обраћао велику пажњу. Шта внше он је пре 1831 гозине многе старе новце, којк су којегде у Србији нађени и прибрани у државнс: каси, послао у Беч и продао по њиховој металној вредности. Тек после тог времена почела се увнђати вредност старина и показивати већи интерес и о њима. 1 ) Најзад, о старинама се почело говоритк и у тадашњим новинама. „Новине Србске“ саопштавају да је мајор Никола Германи 1839 године, rpaдећи кућу у Београду, нашао 270 комада „римских древних новаца.“ 2 ) Но све то ништа није могло припомоћи да се озбиљно настане око прикупљања и системетеког -сређивања старина, јер знање о њима у Србији није било никакво. Чак су и ученији људк о њима знали врло мало; за пости, пак, свет оне су често пута биле праве сензације и предмет фантастичког фабулирања. 3 ) Шта вреди о старинама, вреди и о предметима , из облати природних наука. Па ипак нзгледа да ]е првп заметак правога музеја био са природњачко« збирком; бар први је помен музеја у Србији у вези са њом. 1837 године, на име помиње се у Крагујевцу МузеЈ, у који је Кнез Милош био сместио примерке од минерала, које му је немачки Барон Хердер, био донео са свога пута по Србијн 1835 године. 4 ) Да ли су у томе Музеју били и археолошки предмети нема података. Исто се тако не зна ни шта је даље било са овим Музејем. Зна се само то даје Хердерова збирка минерала пренесена

9 Глас V, 25.

2 ) Новине Србске 1840, 116.

3 j Сретен Л П., 89.

■*) Споменнк 17, 37.

144

ИЗ СРБИЈЕ КНЕЗА МИЛОША