Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

рале својој намени и колика је .била њихова употреба нема података. За владе Кнеза Милоша почнње и прво интересовање и прикупљање предмета из области појединих наука. Србија је била богата старинама, од којих су многе још из преисторијских времена, али до ослобођења нико на њих није обраћао пажње. После ослобођења дошле су и старине на ред. И ту је Вук Караџић заорао прву бразду. 3 априла 1821 године шаље он из Крагујевца Копитару натпис с једног римског камена, који је нађен у Ложези, па отуда понесеи за Крагујевац, али, због велике воде, остављен у Чачку. 1 ) Даље он пише 1826 године чланак „Почетак описанија српских манастира", у коме се вели да му је давнашња жеља била „да се сви наши манастири опишу“. Ту је он и описао неколике наше манастире.-) Он је, и после тога, у много прилика свраћао пажњу и на нашу старнну. С јесени те исте године пропутовао је Србију Ј. Вујић, и, јамачно инспирисан чланком Вуковим у „Даннци“ од те године, описао многе наше старине, нарочито цркве и манастире, Народнс старешине, било да су то схватиле као дужност, било да им је наређено, слале су извештаје о старинама, кад год би их где нашле, или кад год би о њима сазнале, а Кнез Милош је обично наређивао да се пренесу у Крагујевац. 3 ) Међу тим он није знао вредност ста-

*) Вукова Преписка 1. 191. Овај је камен доцније пренесен у Крагујевац, 'где га је. пред Кнежевском Канцеларијом. внђао 1826 године Ј. Вујић. (Ј. Вујић 1, 168).

-) Даница за 1826, стр. ! и-даље.

z ) Тих. Р. Ђорђевнћ, Из Државне Архнве, (Старинар 1907 до 1900).

143

КЊИЖЕВНОСТ