Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

део музике, мало имају везе са уметношћу која је дотле у народу 'живела, а још мање са остатцима ■од уметности из наше далеке прошлости. Они не потичу из њих, већ су највећим делом продукт.и који се уносе састране. Неке се уметности, на пример скулптура. никако и не јављају. Од ње ми није познат никакав, иоле пажње вредан, остатак за све време владе Кнеза Милоша. Оно пак што се јавило састоји се у следећем. Архитектура. Први почетци ма и најпростије архитекгуре не јављају се на кућама и зградзма око њих. По селима су куће и остале зграде гр‘адили самп сељаци. 1 ) Те су пак грађевине биле тако примитивне да са архитектуром, како се обично та реч разуме, немају никакве везе. Куће, магазе и друге зграде по варшпима, истина су градили нарочити мајстори, али су и оне биле далеко ■од архитектонских послова. Архитектура се јавља у почетку само на неким црквама. Кад је Србија у почетку XIX века ослобођена од Турака, цркве и манастири, и ако су нешто под Мустај-пашом поправљани, били су у страшноме стању. Једна од првих брига српских устапика била је да обнове старе и начине нове богомоље. Старање око тога налазимо и за време Кара-Ђорђа, када је подигнуто врло много црквених грађевпна.-) Ово је старање под Кнезом Милошем још у јачој мери.

‘) Вук С. Караџић, Даница за 1827, 102.

2 ) Ј. Вујић 1, 87, 208, 211, 213, 216; 11, 52, 128; Љ. Стојановпћ, Стари српски записн и натписи, бр. 3832, 3834, 3855, 3378,388-i, 3885, 8886, 3894, 3924; Дћловоднип Протокол '6 Кара-Ђорђа Петровића, № 1090, 1459 —1465; Неки Ђорђе К.у«ољ из Мојсиња у Округу Рудннчком жнвео је више година j

147

УМЕТНОСТ