Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

Мајстора зидара било је у Србији мало, вештих мајстора готово нимало. У некимјкрајевима није их било ни за најобичније поправке' ка бољим старим. грађевинама. 1 ) Што је пак било нешто домаћих мајстора, било их је у Београду, који је био највећа варош, те су ту били и најпотребнији; затим у Пожаревцу и још у неким местнма. Њих је Кнез Милош, ради послова, позивао и у Крагујевац. 14 маја 1822 тражио је да му се пошљу из Беорада „дунђери Бошко и Коњалија и још пет илп шест искусних мајстора њиховог заната.“ 2 ) Из Пожаревца је позиван „Тодор неимар“, „Тодор Петровић неимар“ ? или „Тодор дунђер“. Ј ) Сем њега било је у Пожаревцу још неких зидара. 1 ) Поред ових помињу се још левачки и ваљевски дунђери. 9 ) Ogn су мајстори били прости људи, без имагинације и без укуса. Највише-

Царнграду п тамо се усавршио у зидарском занату. Кад севратно у Србију начинио је, за времена Кара-Ђорђева, у њој многе грађевнне (М. Ђ. Милнћевнћ, Кнеж. Србија, 34i).

0 13 априла 1820 жалн се Јеврем Обреновић нз Шапца да не може наћп зпдара да поправе манастир Чокешину (Држ. Арх., Кнежевска Канцеларија,Јеврем Обреноваћ 1820)21 априла 1829 молп Ст. Стефановнћ мз Пореча Кнеза Милоша да му пошље каквог мзјстора да поправи препуклу поречку цркву, јер тамо нема мајсгора (Држ. Арх,, К. К Нахија Пожаревачка iSia).

2 ) Држ. Арх., К. К., Деловодни Протокол 1822

3 ) Држ. Арх., К. К„ Дел. Прот., 30 јула 1822; 24 јунк. 1823; 2 март 1824,

4 ) Држ. Арх , К. К„ Дел. Прот. 10 јули 1824.

5 ) 30 јула 1823 пише Кнез Мнлош Жпвку Шокорцу „да скупп све дунђере левачке u да их пошље у манастирКаленић да раде“ (Држ. Арх., К. К„ Дел. прот. 1823). Ваљевски дунђерп се помпњу U јуна 1834 (Држ. Арх., К. К . Конак Београдски 1814).

14S

ИЗ СРБИЈЕ КНЕЗА ЛШЛОША