Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

што су могли урадити, то је да поправе, а некад и да покваре, опале старе црквене грађевине, или да начнне нове цркве. Оаи су начннили за владе Кнеза Милоша масу цркава по селима. Оне су све, више или мањеЈ истога типа, просте и врло дрвета. 1 ) Kvfee cv гралили .само по варошима. v турском стилу, од слабог материјала, обично од дрвета са нешто дрвореза. Но цео њихов посао нема везе са уметношћу. Само по изузетку знао ;е по неки од њих. унети нешто укуса у свој посао. Такви су мајстори нарочито тражени на све стране. Што вреди о мзјсторима из Србије, исто вредн и о мајсторима који су долаили из других српских крајева; Старога Влаха, Осата, Пнрота, Ниша, Реке, Битоља, Охрида и АрнаутлукаТЈ • Нешто бољи мајстори били су Цинцари, који су долазили у Србију на рад нз Македоније и који се у актима врло често

’) 1 децембра 1822 пише Кнез Милош Јокану Обреновпћу да ће „темељ цркке мпоковачке од кгмена. а остало од дрвета, бити“ ЈДрж, Арх, К , Дел. Прот. 1822, № 2282).

2 ) 16 априла 1323, № 633 лато је „објавленије" Буљугијп Мнросаву, „неимару дунђерском" из Вранеша Староалашке Нахије » Сави Перишићу, „неимару зидарском“ да прдн са 17, а другп са II другова могу радпти своје ззнате у „нашем. пашалуку" (Држ Арх., К. К, Дел. Прот. 1323); 6 маја 1323 шаље Кнез Милош и.з Крагујевца Јеврему Обреновићу 11 Осаћана да их употребн на рад (Ibidem); 2i јуна 1332 молн Коца Марковвћ из Пожаревца Кнеза Милоша да му вошље из Крагујевпа 15 мајстора Оса Кана да раде на црквама: у Пожаревцу и Рукомији (Држ. Арх., К. К., Нах«ја Пожаревачка 1832); 11 јуна 1834 помнњу се дунђерд Рекалнје, Пкроћани. Нишлије и Манастирлије (Држ Apr,, К К., Београдски Конак 1834), Охриђани (Ibidem 1836) и из Арнаутлука (Држ. Арх, К. К., Државни Савет 15 августа 1836).

149

УМЕТНОСТ