Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

у Топчидеру (1836); Магацин у Топчидеру (1836); Механа у Топчидеру (1836); Палнлулска Касарна у Београду (1837); Ледерница у Топчкдеру (1838)’) Београдска саборна Црква започета је 15 јула 1837 н до августа 1838 године била је назндана до крова. Свршена је тек после в.таде Кнеза Милоша. 2 ) Све су ове грађевине, као што се види, биле државнеБез обзира на њнхову лепоту, која је увек релативна, све су бнле врло солндне. Као свуда, тако су и код грађевина воља и укус Кнеза Милоша били оно што је главно. ј Он је одређнвао где ће се шта зндатн, и од чега ће битн, како ће нзгледати, колико ће се платпти, н све друго. Све што се радило тражио је да буде солидно и да одговара његовом укусу. Да би био сигуран да ће грађевина добро испасти, он је, по тврђењу ј‘едног савременика, „одмах у почетку о једном у земљу укопаном диреку закивао ченгеле да обеси мајстора, ако грађевина рђаво кспадне“. 3 ) Грађене под таквим услонима, није никакво чудо што грађевине из- доба Кнеза Милоша још н данас врло добро служе и што за неке кажу да могу да издрже још и нове спратове. Сликарство. О раду на сликарству пре Кнеза Милоша мало.се зна. Зна се само то да се и оно јавља са обнављањем цркава и манастира. оа Карађорђеве владе, као што смо већ рекли, обновљене су п начињене многе црквене грађевнне. За њих су били потребни н живописци. Од домаћих мајстора помиње се тада само Петар Молер, који

‘) М. Петровић, Фанансвје п установе I, 713 —715, 720; М. Ђ. Мшшћевић, Кнежевпна Србпја 40.

0 Новине Србске 1838, 250.

s ) Сретен Л. П., Путовање по Новој Србнјп, стр. 61

152

113 СРБИЈЕ КНЕЗА МИЛOША