Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

ije као младић, 1804 године, малао конак једног од дахија 1 ) иза кога се казује да је малао цркву у Тополи. 5 ) још се, 1911 године, помиње неки молер Јеремија, кога Кара-Ђорђе тражи од проте Матије Ненадовића да га пошље „са свим његовим алатом и са момцима, ако има, цркву јесам свршио, онн сад темпло да граде“. г ) 10 јуна 1813 године пише ;из Тополе Кара-Ђорђе своме секретару Стеви Јефтићу да преко Димитрија, молера у Земуну, набави фарбе, „јер нам је од потребе“Т) Најзад са живописом је у вези и један барјак од карловачког живописца Стефана Гавриловића, којн ]е у Кара-Ђорђеву Србију посјТзо отац Димитрија Давидовића. 7 ) У Србији Кнеза Милоша подизане су и обнављане црквене грађевине још у већој мери. Први живопис је и у њој у вези с њима. Домаћих мајстора није било. Петар Молер удављен је на почетку вљаде Кнеза Милоша 1816 године. Чак 1836 године, у списку занатлија тадашње Србије налазимо само у селима Среза Рамског два молера, о којима не зналго ништа друго. Сви остали живописци о којима што знамо, с ллалим изузетком, су Срби из Аустрије. У мају 1817 годин био је у манастиру Враћевшници Ђорђе Лацковић, живописац, и радио иконе и -слику архимандрита Мелентија Павловића,

') Л Арсенијевић—Баталака, Историја Српског Устанка I, 49; М. Ђ. Мнлићевић, Поменик 388.

2 ) Д'!.ловодни(l Протокол г Кара-Ђорђа Петровића, Београд 1848, Регистар стр. 118

3 ) М. Петровић 1, 804.

*) Дl;ловоднб(Л Протоколт. Кара-Ђорђа Петровића. ■стр. !68.

г> ) Д'6ла Дим, Давидовића l, стр, 11.

153

УМЕТНОСТ