Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

Шлезингер пошао срећним путем што се, чим је започео рад у Србији, трудио да ради у духу српске народне музике. Он је записивао и разрађивао за своју банду мелодије српских народних игара и песама, па их је банда, или као такве свирала, 1 ) или је он из српских народних лгелодија и мотива састављао маршеве у српском духу, 2 ) или је записивао песме, па их хармонизирао за хорове уз иратњу банде. 3 ) Тај локални, народни карактер музике „књажееке банде“, који у том погледу није ишао далеко од србијаиско-оријеиталне музике коју су изводили србијански Цигани, таман је одговарао духу и укусу ладашње србијанске публике. То је оно што се почело формарати као србијанска музичка култура и осећати као специјално своје. То је оно што је остављало дубоке утиске, који се, као оно слика завичаја, тешко заборављају. Кад су 1839 године крагујевачки ђаци отишли у бечку оперу, па „кад су чули оперско певање, запушили су уши да не слушају“. „Тако нам се, вели један од њих, то оперско певање чинило нехармонично. Онда би тек видели и с тугом се сећали да нема преко нашег капелмајстора Шлезингера, кад банда засвира „Коконице, Иван-ван“, или кад Кара-Мустафа, оберлауттр Књаза Милоша, зазвира „Болан ми лежи Кара Мустафа“, ■и многе друге наше арије, које су нам биле лепше и умилније него и саме опере талијанске".*)

’) Сретен Л. П., 61.

'0 „Онда сио [1830?] први пут чуди прву српску банду, која је свирала маршеве од српских арија и песама, ка*: ,Коконице, Иван-дан“, „Болан ми лежи Кара-Мустафа", нозната Хајдук-Вељкова песма и многе друге арије, песме * игре" (Сретен Л. П. 123. 189.)

3 ) Сретен Л. П., 187—188.

(Т-Р етен Л. П., 189.

175

УМЕТНОСТ