Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

Сем националног карактера музике, на тадашњу је публику правила утисак и сама банда: множином свирача и њиховим војничким држањем, разнолнкошћу и чудноватошћу инструмената, јачином свирања, и сличним. Ефекат што га је производила бис је силан. На војничким вежбањима и парадама, кад. су свирани маршеви, на дочецима и испраћајима Кнеза и његове фамилије и на другим свечаностима и весељима. кад су свиране песме и игре, на кондертима ч баловима, на којима је поред осталога банда пратила песме које су за такве прилике спеваване и које је Шлезингер компоновао и спремаоим певаче и пратњу бандом публика је падала у прави занос. 14 октобра 1834 године свечано ieирослављено одликовање Кнеза Милоша од стране султана. У вече је бћо бал. Долазак Кнежене фамилије на бал банда је громко поздравила. Чим су сегости наместили, певачки хор, састављен од чиновника, имао је да отпева песму Димитрија Исајловнћа, спремљену за ову прилику. Банда одсвира „глас по коме ће се ова песма певати", а чиновници отпочеше: Сунце јарко српском сину Изобиљно сппље зраке, Оризонт му сав засину .. Цела је публика била тронута лепотолг а нарочито певањем, тако „да си морао мислити да сн у сред талијански театра... и најмањему гласку знали су ови [певачи] дати такву важност да је сваки и најпростији слушатељ сваким звучићел! песме њине био обајан. Банда је тако удесно одсвирала последње две врсте сваког стиха, да се о њој рећк може да ни за најискуснијом европском бандом не

176

НЗ СРБИЈЕ КНЕЗА МИЛОША