Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

гујевцу, после 1830 године, већ се помињу и стране игре, „немачке, шведске, мађарске и менуети"/) Пред крај владе Кнеза Милоша приређивао је балове енглески конзул Хоџес у своме дому, На њих је позиван и Кнез Милош и сва тадашња елита. Ту су се играле и стране игре. Ове, по тадашњим србијанским појмовима, врло чудне игре, морале су имати и врло чудне коментаре. Хоџесова Госпођа је била изванредна играчица и радо је играла велики мазур са једним младим нашим чиновником. Кнез Милош му се за то „свакојако потсмевао и дирао ra онако по његовом обичају“. 2 ) Позоришше. Остаје нам да кажемо неколико речи и о позоришној уметности под Кнезом Милошем. Прве позоришне представе у Србији јављају се већ 1825 године, и то у Крагујевцу. Њих су о великим празницима приређивали учитељи нормалних школа са својим одраслим ученицима и другим младићима. На овоме се особито одликовао крагујевачки учитељ Ђорђе Јевђенијевић, младић од 28 шдина, родом Србијанац, Ужичанин, из села Вране 3 ), али је био свршио нормалне школе, једну гимназију и Богословију у Сремским Карловцима. Ово примитивно дилетантско позориште изгледа да се дуго одржало, јер се помиње и 1829 године, када је из народне благајне издато „учитељем здешњим [крагујевачким] о театру“ 200 гроша. 4 ) Нека врста сталног позоришта јавља се у Ср-

‘) Новине Србске 1834, бр. 42.

Споменик 17, 43.|

3 ) Држ. Арх., К. К„ Школа, 20 јули 1836.

А ) М. Петровић I, 798.

181

УМЕТНОСТ