Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

је пратила сваки покрет. Сад отпоче грациозна игра г која у скоро пређе у брже покрете и окретања, који на послетку постадоше дивљи, дрхтећи, конвулзивни. Музика је изазивала на све јача напрезања. Падање, брањење, обамирање, скакање и бесно вртење у кругу долазили су једно за другим“. То је- било подражавање харемским играма. „Ужасна гипкост тела прпвлачила је погледе, као год што их је безгранична бестидност покрета одбијала. Кад се очекивало да падне од умора, онда му је свако ново савијање давало нову снагу. На послетку паде изнурен у мојој близини и метну натраг превијену главу на моје колено са склопљеним очима и спуштеним рукама. На миг мога суседа метнух му један новац у уста, и одмах игра отпоче изнова". 1 ) Изгледа да су Цигани играчи играли и у Крагујевцу пред Кнезом Милошем. 2 ) 0 европском игрању по паровима мало има помена у доба Кнеза Милоша. 1 У Београду је било балова доста рано. Првн менн познати је из 1827 године. Њега је приредио један тадашњи гостионичар, пореклом Земунац. Помен о томе нашао сам у његовој молби, којом се обраћа на власт да одреди патролџије, којн ће са батинама одржавати ред око локала. Но ред игара са тога бала није ми познат. Сигурно су још тада наши Пречани, којих је било доста у Београду, поред наше Четворке; Лепе Маце и Кокоњешта, одиграли и коју полку и посејали прве клице новоме игрању. На дворским баловима у Кра-

’) Ппрх, 51, 52,

2 ) 14 маја 1822 годпне ппше Кнез Мплош Мплетп Радојковићу „да допустп онпм нграчпма нека дођу у Крагуевац (Држ. Арх., К. К., Дел. Прот, 1822, № 911).

180

ИЗ СРБИЈЕ КНЕЗА МИЛОША