Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

Театар је имао и свој оркестар. То је била књажеска банда. Свирала је пре представе и између чинова. Њезин капелник је, будући позоришни свирач пре доласка у Србију, знао добро за тај ред. Она је пратила и певање у комађу с певањем. Српска драмска литература у то време била је још врло сиромашна. Кад је 1833 године Вујић дошао у Србију, она је бројала свега 32 штампана дела. Готово сва, с незнатним изузетком, била су преводи. Од њих пет су била од самога Вујића. 1 ) Сем тога Вујић је имао 20 дела у рукопису. 2 ) Свега штампаних и нештампаннх Вујићевих дела било је 25, што је чипило без мало половину целокупке тадашње наше драмске литературе. До 1836 године, докле је трајало Вујићево позориште у Србији, у читавој нашој литератури приновило се још 5 дела: 1834 године једно, 1835 —два, 1836 два. 3 ) Ни те принове нису много измениле бројни однос Вујићевих драма према свима осталима у нашој литератури. Нешто то, а још више што му туђа драмска дела у Крагујевцу нису могла бити при руци, и што је хтео, као и сви уметници, он сам највише да се види, његов крагујевачки репертоар био је састављен готово искључиво од његових дела. У колико је очуван материјал за репертоар, види се да је тада играна, од штампаних Вујићевић драма, Фернандо и Јерика ,‘)

‘) Фернандо н Јерпка (1805), Љубовнаја завпст чрез једне цнпеле (1805), Награжденпје и наказанпје (1807), Слепк маш (1809), Крешталпца ( Bi 4).

5 ) П. Поповпћ, Нештампане драме Ј. Вујића (Годишшнца 24, 167 и даље).

s ) Ст. Новаковпћ, Српска Бнблпографија бр. 911; 91f, 536, 951, 952.

4 ) Сретен Л. П., 187; Tb. Малетић, Грађа за историју ■оворишта, 3.

184

ИЗ СРБИЈЕ КНЕЗА МИЛОША