Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

а од нештампаних: Ла Перуз , Бедни стихотворци •и Шнајдерски калфа. 1 ) У фебруару 1836 године давала су се још два Вујшћева комада, или још боље „два прекрасна мимическа дејствија (tableaux) с пе■вањем и музиком“. У првоме се износило „паденије Сербије у време Светога Књаза Лазара у 16 представленија“, а у другоме „востановленије Сербије чрез Светлог Књаза Милоша“ у 10 дејствија. Оба ова комада су пригодне ствари, спремљене у част повратка Кнеза Милоша из Цариграда. У извештају о њима казује се да су оба, „особито второ, прекрасно испала, на част Г. Вујића, многозаслужног списатеља србског". 2 ) Пригодан је био, по свој прилици, још један комад. То је био Бој на Чачку. Ко га је писао, не зна се. Биће да је и он од Вујића. 0 њему се у опште не зна ништа друго, сем што га помиње један од тадашњих глумаца, који је у њему играо Кнегињу Љубицу. 3 ) Најзад, у Крагујевцу је играно и комађе које није било од Вујића. Изриком се помиње да је игран Бегунац од Коцебуа у преводу Александра Загорице.Ц Међутим. у „књажевском театру“ све је ишло врло фамилијарно. Кнез Милош је називао Вујића „сином“, и ако је био млађи од њега, а Вујић Кнеза „оцем“. Вујића су сви остали звали „Карисиме“, а исто тако и он њих све. Кнез је за све време представе пушио на чибуку и пио кафу. Мало се обзирао на смисао и тенденцију комада који се играо.

‘) Ђ. Малетић, 3—4.

2 ) Ђ. Малетић, 5.

3 ) Сретен Л. П., 187.

*) Ђ. Малетић, 4.

185

УМЕТНОСТ