Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

Капарис, који је био родом од некуд из Епира, колевке калојатра, дошао у Србију врло млад, па се ту уг доктора Карабинија и Перинија и даље усавршаВЗ’), тридесетих година већ са доста разумевања лечио свет, те је добио чак и чин поручника. Тако je исто чинио и неки Рибаков, чије се порекло не зна. Линденмајер каже за њега да је био велики швиндлер (Erzschv/indler). Непрестано је губио наклоност Кнеза Милоша и поверење публике, док најзад, и поред тога, није постао окружни хирург. 1 ) Овако самоучки истакло се и неколико Срба. На лрвом месту заслужује да се помене Сава Јовановић, из Дреновца код Шапца, који је као младић дошао у Београд у кућу доктора Бартоломеа С. Куниберта ту ваучио талијански језик и читањем и помагањем Кунаберту око болесника стекао нешто појма из медадине. Доцније је почео и сам да лечи, па је чак чесго и службено као лекар употребљаван.-) 1832 имао је већ и плату од државе од 120 гроша кесец. 8 ) 1836 и 1838 године лечио је свет од френге (сифилиса) неки Гојко Марковић, родом из села Добрње у Округу Пожаревачком. Он је 1813године дт заробљен и одведен у Смирну и Александрију „» дредан тамо неком грчком ећиму, где је он практическа лечења научио“. Гојко је у Гургусовцу читав швитаљ од предпоменутих болеети држао' 1 . 4 ) За лечење је имао одобрење Совета. 1838 године био је ч' Ћуприји неки „Гаврил Савић, житељ и лекар ћу-

’) Lindenmayer, 33—34.

) Ibidem 33.

•) М. Петровић 111, 354

’) Држ. Apx, t Држ. Савет, писмо Исправнич. Окр. Гургуссчачког од 19 ав!. 1837, № 397 и од 5 окт. 1833, № 749.

195

МЕДИЦИНА