Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

годишње плате. 1 ) По осталим варошима ипо селима о сталним бабицама нема помена, Јамачно су се, као и данас у широкој маси народној, око породиља налазиле старе жене. Често пута ни оне нису биле потребне. Др. Линденмајер казује како се, у доба Кнеза Милоша, у Србији дешавало да су жене рађале изненада, чак и на раду и пољу. У таквим случајевима оне би се породиле гдегод у џбуну, метнуле би дете у кецељу и однеле би ra кући. После тога не би се виђале по неколико дана, више због обичаја, него због одмора, па би опет отпочеле радити све послове као и обично.-) 2 октобра 1837 годкне пише Велики Суд Совету о девојци Купини, кКери Цветка Манојловића из Тиовца Окружија Гругусовачког, како је на појати родила и како никако није ни легала 3 ). Калемљење богиња за владе Кнеза Милоша није било у народу са свим кепозната ствар. Једна жена из куће Жујовића „знала је калемити богиње и то сребрном иглом са дечјих краста. Ишло јој је добро од руке, na се рашчула и друге жене научила“. Доносили су јој многу децу да их пелцује, а и ишла је од куће тога ради. 1 ) Помене калемљења богиња од стране лекара и.мамо у Србији већ 1821 године. 1822 године је, поред калемљења Обрена, син Јована Обреновића, у Брусници, за кога је послат Ђорђе, ећим из Кра-

’) Држ. Арх. К. К., Београд 3, писмо Маце Заџике Кнезу Милошу од 7 сегттембра 1834 и Свидетелство Мклутина Радовановића, кмета београдског од 13 марта 1333.

2 ) I.inđeprnayer 2.

3 ) Држ. Арх. Држ. Савет 1 5 37 гоцине.

*i Младен Жујовпћ, Велешке, 5.

215

МЕДИЦИНА