Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

лека ,нису одговарале потребама болесника. Неке су биле онакве какве их је Бог створио, бео нкаквог људског додатка. У Ковиљачи „никаквог склоништа није било, нити је вода за купање удобно спрел!љееа била“. У Рибарској Бањи „постојало је једно стародревно озидано купатило, но та је зграда сасвим трошна била“, тако „да се више у овој знаменитој бањи угсдно купати не може“. У Јошаничкој Бањи „зданија тамошња за купање јесу врло несавршена“. И тако даље. Мислим да није потребно помињати да ни у једној бањи није било лекара. За владе Кнеза Милоша почиње прво јаче интересовање за минералне воде. Тада су, као што смо видели, извршене прве анализе. Тада отпочињу и лекари слати у бање своје пацијенте. У њих одлазе и сам Кнез Милош и чланови његове фамилије. 1 ) Тада отпочињу и прва стварања услова за угодност болесника у њима. У ранија су вре.мена болести у нашнм земљама чиниле чуда од пустоши. Оне су, како се у споменицама каже „желе људе као пшеницу“, и од њих су „многи домови запустели -1 . Нарочнто су турске вароши и вариши у којима је било Турака бпле згодна легла за њих. Пословице: „Тако ме куга цариградска не омела“, „Не избија као куга из Сарајева“ и друге сличне јасно показују каква су опасна

i) 10 јула 1839 године пише из Београда Др. Максик Николић својим роднтељима у Карловце; „О мени вам ништв вввестно не могу писати, само да ћу ово дана с Књагињом на киселе воде ићи у Буковик. четрнаест сати од Београда, а одавде може б»ти у Бању, то јест у Топлпце, које далеко одстаје". Почетком августа исте године ппше Др. Ннколић своме брату: „Дошао сам с киселе воде ово дана“ (Оригиналп овнх писама својина су Госпођице Олге Косановпћ).

224

ИЗ СРБНЈЕ КНЕЗА ЛШЛОША