Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

време болештина, тражили близнаке да са воловима близнацима узору бразду око њиховог села, преко које болест не може прећи; а кад би при свелл тогл «пак прешла, онда су је невине девојке у поноћи хватале у котарице и износиле из села. Крајишници,, насељени по напуштеним турским кућама, нашли'су да их „вва болест постизава... што у турским кућама седе; које су грађене у празничне дане“, тесумрЛили да се разиђу по брдима, док болест не прође. 1 ) Селак вароши почеше да се исељавају у планине на чиста места. Видевши да болест и у Крагујевцу „свирепствује“, Кнез Милош нареди у почетку септембра да сваки „може на поље изаћи, куд који хође, до времена докле се не чује да је речена болест у Крагујевцу дејствовати престала“. 3 ) Кнез Милош се није уздизао високо од народних појмова о урзоцима болести и предохрани од њих. Да би, по народним појмовима, обезбедио од колере себе, своју породицу и околину, он нареди те девет баба голих као од мајке рођеннх, за једну ноћ, поред ватре, тајно. опреду и изаткају кошуљу, кроз коју се по том проеу.че он сам, па онда сви члановн његове породице, сва његова свита и сви војници. Сем свега овога предузете су и друге озбиљније мере. Цео тадашњи државни апарат би кренут против колере. По друмовима беху намештене страже да пазе да се свет из заражених места, нарочито Крајншници, не разилазе по земљи и пе разносе

') Држ. Арх., К. К., Држ. Савет, писмо Јанићпја Тзурнћа, Станка Јурвшића, Јеремпје Здравковпћа п Лазара Теодороваћа из Ловнпце 29 јула 1836.

г ) Држ. Арх, К. К, Држ. Савет 3 септембар 1836. No 3581.

229

ЛШДИДИНА