Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

заразу. „Што се пак препитанија њиховог тиче' наређује Ккез Милош, „да нм се (у зараженим местпма) храна даје где се ко затекао, само да се осталн свет не буни, које се лако у приликама оваквим догађа да своје куће остављају и беже у планину". У Крагујевцу сена све стране разбнрало олеку протпв колере. Чак је сам Кнез Милош састављао рецепте од народннх лекова и слао преко Совета народним старешннама с препоруком да се свет њима „својскн и дерзновено лечн“. Ни тадашњи скромнн санитет ннје стајао скрштених руку. У Државној Архиви, из које су понајвнше н узети ови податци, чува се и данас рукопнс „Павла Јовичића, медицнне и хирургије доктора“ под насловом „Колера азнјатическа, како сеод ње лечити и чувати треба 11 , 1 ) који је тада написан. Оно мало лекара што их је Србнја нмала беху разаслати у кужне крајеве да се нађу свету на невољи. У Подриње би послат Др. Лннденмајер, у Ва.љево Др. Ннколггћ. И ако су детаљи њиховог?! рада непознати, лако је замислитн колико суималн напора да, у тадашњнм прнмитивним приликама, без апотека, без лекова, и без помоћног ослобља, учине, док са настанком зиме није болест престала. Нешто касннје јавн се у Србији и куга, Она захвати јужну Србнју. Пренесена из Еггшта, она се рашнри по целој Турској Царевнни. 1836 годнне она дође у Цариград н Једрене. Почетком лета рашири се до Пирота н Ниша, на домак границе Србнје. Ужасе од куге из 1814—1816 године још су добропамтили старнји н средовечни људи. Онн су били у живој успоменн и Кнезу Милошу. Сем тога страхоте од колере још су владале у земљн. Нова ватра

‘) Држ. Ар*., К, К, Лекарн н апотекарн IS3<>.

230

ИЗ СРБИЈЕ КНЕЗА МИЛОША