Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

Ниша и Лесковца, доношена је у Србију коноаља и нзрађевине од ње: улари и ужета. Отуда су доношене и вреће, зобниие и покровци од козине н eoденично ка.мење, познато под и.меном „косовско 11 , које је било на особитом гласу, и које је великим делом преношено у Аустрију. 1 ) У Србију су долазили и трговци из Румелије. Они су доносили различите еспапе и продавалп их по вашарп.ма и иначе по варошима.-) Из Румелије је довожен п арпаиикр) Најзад, 1830 године се помиње некакав Павле Герасимовић „росијски подајншС, како у Смедереву и поред Дунава продаје црквене ствари:') Обилато сточарство, велика плодност зе.мље, јак извоз, слаб увоз п незнатне потребе учпнилп су те је народ у еконо.мско.м погледу био врло задовољан. Нпје било великих богаташа. Један једини човек имао је до 40,000 дпнара прихода, па ни он „није знао шта да чини са толиким богаством“. Ко је имао 4—5000 динара прихода „бројао се међу најбогатије људе у земљи“. Али није било ни сиротпње. Свакп је имао права да захвати земље за кућу и за обрађивање колико му је год било потребно да одржп себе и плати држави што је био дужан. Принос од земље и стоке био је довољан да издржи кућу, а продаја неколико брава свиња исплаћивала је све државне дажбине/) Исто тако и

>) Сретен Л. П„ 442—443

-) М. Петровић I, 214.

■") Наставник 1913, 352.

‘) Држ. Арх., К. К., Нах, Смедеревска 1830.

) Споменик IТ, стр, 25; Споменик 24, стр. 20, 22; Куниберт 56

18

ИЗ СРБИЈЕ КНЕЗА ДШЛОША