Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

26

ИЗ СРБИЈЕ КНЕЗА ЛШЛОША

У то доба у Србији су била два главна пута. којима се могло ићи и колима: први је ишао од Београда уз Саву до Шапца, па преко Мачве на Дрину п уз Дрину до Зворнпка; други је водио од Београда на Гроцку, Хасан-пашину Паланку, Јагодину, Ћуприју, Параћин за Ниш. Сем овога могло се ићи колима од Гроцке, преко Смедерева и Пожаревца, до Голупца; даље, од Пореча, преко Мироча, у Брзу Паланку; даље, од Београда до Ваљева идући од Палежа уз Колубару, и, најзад, за невољу могло се отићи колима преко Крагујевца и Чачка чак до Ужица, Остали путовн били су тако рђави или тако „стрменити“ или су воднли „преко великпх брда и потока“, да је њима било „тешко и коња превести а камо ли с колима проћн." 1 ) Сем главнога пута од Крагујевца до Ужица, који је начињен 1829 године. путови су у тим крајевима ■ били „Тотово Ћешачкс стазе, често покривене толики.м камење.м, да се може само лагано њима ићи, а коњи се морају водити.“-) Овако је стање ствари истина Онло благодет по српске устанике, јер је спречавало да Турци без препона улазе у унутрашњост Србије, али је после ослобођења било за њезин развој не.могуће. Због тога су наредбе о грађењу путова под Кнезом Милошем врло честе. 25 априла 1823 годнне наређује он момцима да од Крагујевца „до Београда пут добро искрче и уравне, да могу кола слободно до Београда проћи.“ 3 ) 3 јуна 1823 године наређује Кнез Милош своме момку Петру Парезану, „да крчи пут од Крагујевца до Смедерева и начини мост на Бр-

Вук С. Караџић, Данпца 1827, 52—53.

-) Пирх, 156.

3 ) Држ. Арх.. Дел Прот. 1823., № 671,