Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

Има примера да су и варошани сиротама указивали гостопримство у својим кућама. Тако је један ужичкн занатлија „једну собу био определио у својој кући за стране сироте за ноћиште, кад су долазили да просе" 1 .) И у манастире је могао свратити сваки путник и бити гост. Сем саобраћаја сувим било је под Кнезом Милошем и нешто саобраћаја водом и то пограничним рекама: Дунавом, Савом и Дрином. Уз Дунав је поглавито доношена сб, а низ Дунав су разносили босански бегови на својим бродовима: суве шљиве, крушке, пекмез (у дугачким фучијама), мед, брезове метле и тако даље, које су од десетка са својих спахилука на крупно продавали.-) У Дунаву су, између Голупца и Кладова, била она опасна места, која cj Турци називали Демир-Капија (Гвоздена Капија), а Срби (опет турском речи) Ђердап. Горњи је Ђердап (између Добре и Пореча) био страшнији, и ако мање држи. Кроз Ђердап су лађари, идући низ воду, узимали крманоше оданде из места (Срби, преко Горњег Ђердапа из Добре, а Аустријанци из Љупкове и из Оршаве), а одоздо су лађе обично вукли волови. У Каззнима између Пореча и Оршаве су казани „у којима се вода једнако обрће и лађа, особито мале, које на онај коловрат наиђу хоће да прогута“. ;! ) Због тога се туда пловило са великим тешкоћама и опасностима. Савети које је 1834 године давао Кнезу

’) Жнвотопис Макснма Евгеновића, 4.

-) Сретен Л. П , 69,. 73.

3 ) Вук С. Караџић, Даница 1827, 36.—37.; Прота Матија Ненадовић, Мемоари 126.

41

САОБРАЋАЈ