Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

1777 године у Бершићу у Нахији Рудничкој, „научио је писати и читати самоучки, идући за стоком и пишући по оним белим печуркама, што ничу по кладама 1 '. 1 ) Осим злих прилика, школовање је отежавала и оскудица у средствима за учење. Књиге су биле врло ретке, те је било тешко доћи до њих. Исто је тако било и са другим материјалним потребама за учење. Познато је како се Вук Караџић, као дете, крајем XVIII века, идући за стоком трудио да не ■заборави оно што је био научио, па „не имајући мастила за писање утукао би барута, размутио би га у води и тиме би записивго што је желео забележити“. 2 ) За Васу Поповића из истога времена видели смо да је писао по печуркама. 3 ) У ослобођеној Србији под Карађорђем школе

') Ibidem 5£4.

'-) М, Ђ. Милићеввћ, Поменик, 234.

3 ) У то време вије било ништа боље ни у другим српским крајевима јужно од Саве и Дунава. Герасим Зелић учио је писати на липовој дашчици, па што би данас написао то би морао сутра отрти, да ,би могао понова писати. (Г. Зелић. Житије 1, 21, 22; 11, 110); Јанићије Памучина је „из почетка писао по јасеновим корама и по каменим плочицама" (М. Ђ. Милићевић, Поменик, 495). У Лесковцу се све до пред ослобођење у школи учило писати по песку на песочу. Песоч се назнвала прва школска клупа, која је бпла хоризонтална и са стране оперважена. По њој се поснпао песак и летвицом заравњавао, па се по њему кажипрстом писало (Г. Костић, Ча Митина Школа, Београд, 1898, стр. 29, 53, 62). И у Куманову се исто тако учило писати (Ј. X. Васиљевић, Јужна Стара Србија 1, стр. 493).

83

ШКОЛЕ