Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

су се умножиле, и било их је у свима варошима; 1 ) нарочито их је умножено у Београду ради учења покрштене Туради. 2 ) У Београду је тада отворена и позната Велика Школа. „какове Срби пре нигда нису имали." 3 ) Но и поред тога није се престајало нп са начином учења какав је био под примера да су за време првог устанка појединцп доводили учитеље у своју кућу да им децу уче. Тако је око 1806 или 1807 године Никола Луњевица био довео у кућу ради своје деце некаквог учитеља из Аустрије, па je он учио и Јеврема Обреновића. 4 ) Велику сметњу школовању, нарочито у местима ван Београда, причињавала је и сада оскудица у књнгама и другим школским потребама. 25 јула 1811 пише из Брзе Паланке Стефан Живковић Телемак Вуку Караџићу у Кладово и благодари му што му је послао „једно тесте хартије и стакленце мастила... Краљево далеко а Београд далеко, пак је свашта трудно добити“Л)

*) Из тога времемена очувала су се имена неколпких учитеља: 1813 г. пребегао је у Ћесарпју п Никола Илпћ, учитељ, u постао „учптељ јуности“ у Витојевцу (Љ. Стојановпћ 11. бр. 3944); :807 г. био |е учитељ у Шапду Јован Манојловпћ (Ibid., бр. 3844); 1813 г. био је учптељ у Неготину Спма Мплутпновић (Вукова Преппска I, 51); у Ваљеву је био Јован Русмпр, родом пз Сремскпх Карловада (С. Muлутпновпћ, Исторпја Србпје, 272».

-) Вук. С. Караџпћ, Исторпјскп и етнографскп сппси I, 118, 206.

3 ) Вук С. Караџић, Срп. Рјечнпк, код школа; Истп Истормјски и етнографскп спнси 1, 118, 203, 269—272.; М. Петровић, Финанснје п установе 1, 77; Гласник Д. С. Словесностм 111, 184.

*) М. Ђ. Малпћевић, Поменпк, 460.

s ) Вукова Преписка I, 49.

84

113 СРБНЈЕ КНЕЗА МИЛОША