Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

1835 годинс; у њима су учитељи плавани из-државне благајне, 1 ) Учитељи су у почетку били највећим делом из Аустрије, 2 ) по изузетку био је по који Србијанац. 3 ) Доцније има Србијанаца нешто више али пречанн и даље чине знатну већнну. У 1835 било је у 20 л\еста: 20 државних учитеља родом из Аусрије, 2 из других ллеста ван Србије и 6 из СрбијеЗ) 1836 године у 60 школа, колико их је свега

М. Петровпћ 1, 766.

-) У Рппн>у је после 1815 г. бпо учитељ Мнхапло Борисављевпћ, или БерисављевlЉ, родом из села Дивоша у Срему (М. Ђ. Милићђвић, Јован "Бак, 73. Ввдп о њему М. Гавриловпћ 11, 619Ј; после њега био је некп Димитрије Ђурђаковић, опет пз прека (Ibid., 7SJ; у Београду је 1819 r. бпо Мнхаило Нпколић-Ресничанпн, родом пз Аустрпје fM. Петровић 1, 760Ј; у Каменцу код Честина у Гружп бпо је 1826 г. Грегонје Михаљевпћ пз Аустрпје (Ј. Вујић 1, 177); у Крагујевцу су 1826 п 1827 г. оба учитеља: Мојсеј Јанковпћ а Прокоппје Впдаковић „Сремцп п негдашњп ученпцп карловачкпх заведења“ (Ј Вујић 1, 172; Ђ. Магарашевпћ, 42); 1826 г. у Београду је учнтељ Лазар Павловпћ, родо.м пз Аустрије (Ј. Вујић 1, 22); псте су године у Београду учптељп већ поменутп Мвхапло Берпсављевић п Петар Радосавнћ, родом пз Паланке у Бачкој (М. Гаврпловић 11, 623); Сретен Л. П. констатује да су у Београду „учптељп којп су нас: аз, букп и вједп учплп били из прека“ (Срета Л. 11., Лутовање по Новој Србијп, 105); у Бранковпни је 1831 г, И шја Јаковљевић из Сурчина у Срему (Љ. Стојановпћ, 111, бр. SSS)

3 ) У Остружнпцп је 1815. г. бпо учптељ Нпколај Николајевпћ, родом пз Честпна у Гружу (М Ђ. Мплићевпћ, Поменпк 423). Из Србпје је бпо родом Јован Ранчић. смедеревски н доцнпје београдски учптељ (М. Ђ Мплпћевпћ, Кнежевпна Србпја, 145—147) п још некп (Сретен Л. П, 106; f. Вујпћ I, 124).

■*) М, Петровпћ 1, 767.

88

ИЗ СРБИЈЕ КНЕЗА МИЛОША