Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

и после владе Кнеза Милоша задржава 1 ). Збогтога су родитељи лшрали водити децу коју су хтели школовати често пута у врло удаљена села у школу, јер их ближе није било 2 ). Школе су биле или приватне, у којима су учитељи дсГбијали плату од ђачких родитеља, или општинске (обштествене), у којима су учитељи добијали плату у вароппша од варошких општина, а у селима од среског и нахијског приреза. У Шапцу и Брусници плаћали су учитеље Јеврем и Јован Обреновић, 3 ) Некоји истакнути и имућни људи били су ктитори шксла у својим местима. Тако је Антоније Протић био ктитор школе смедеревске. 4 ) Државне (правителствене) школе основане су тек

,*) Самоучка је гшсменогт била до пре 40—50 годпна у животу, нарочпто у крајевима нланинским, где су школе биле ретке. Особито је много самоука. чак и код „жена и девојака" „тш селпма старе кнежине Рујна“ (М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија 590).

2 ) Отац Милана Ђ. Милоћевића водио је Млланова старијег брата из Рнпња чак у Палеж „учитељу Димитрпју Ћурђаковићу, јер ближе ннје нигде било школе“ (М. ЂМилићеваћ, Кнежевина Србија, 128).

3 ) Ј, Вујић 11, 98, 142; М. Пегровић I, 765-766. У Београду су до 1824 г. учвтељи добнјали плату из црквеног таса којд је био намењен школи. Те пак године наредио је Кнез Милош да се приход од школског таса упитребљава пскључаво на поправљање школске зграде, на куповање школских потеба „и на учење са свим сиромашне деце, која се само она разумеју која немају својих родптеља, а плату учитељима да плаћа општество, коју ће разрезпвати или само на оне родитеље, који имзју децу у школи или на цело општество, што је општеству било остављено на вољу“ (М. Гавриловић 11, 691 693).

4 ) Љ Стојановић, Записп, бр. 4046.

87

ШКОЛЕ