Iz tame na svetlost : odjeci života. Knj. 4

МА ~ ЈЕ 1

о развратноме сину. Крајњи морални закључак њен јесте: жеивош с Богом — шо је живот; живот без Бога јесте мршвило и смрт. Господ Спаситељ нам је на тако лак и очевидан

начин показао, да онај, који се удаљава од Бога постаје.

грешник, најпре по уму, срцу и вољи; и што год се више од Бога удаљује, у толико се више срозава у блато греха и безакоња; дела нечасна, прљава, одвратна, нечовечна, грешна, "недостојна лика човечијег — исписују се на црним листовима књиге његова живота; оставив Бога удружује се са сотоном, и сотона му пружа ову књигу пропасти, и помаже, да рев. носно по њој безбожнички пише. Остаје још један лист: на _њему треба да се испише крај клете судбе несрећника: невоља, глад, очајање, смрт, пакао. Непријатељ и крвник човека, сотона стално развратнику предаје грех у најслађим

облицима, само да би га до сржи затровао; још мало, па ће.

му сотона запечатити црну књигу! У тренутку, када је подигао руку своју на себе, у намери да одузме себи и живот, — он, јадник види небо, сећа се Бога, јер савест, тај свети глас Божји једино беше жива у мртвоме човеку, чије је име развратник, и ето, остаје жив! Сотона се од њега удаљује, а он се почиње враћати Богу; он се буди, отвара очи, гледа ивицу своје пропасти; скупља још незамрлу снагу своју; срце јаче закуца, застрепи и задрхти; воља покреће руке Богу; ум се свести и грози се моралнога кала; престаје пужење по муљу греха; усправља се и полази Богу. Чује се и глас пробуђеног развратника: „Оче, сагреших небу ш Теби, и нисам достојан назвати се син 17:80]. прими ме као једног од својих најамНион |

___Као и деца, тако се и ми зарадујемо гласу покајаног грешника; зарадујемо се, јер се његовоме поновноме животу радују и анђели, а бескрајна љубав Оца небеског пружа му милостиво своју десницу, и изводи га на стазу добра, врлине, светлости и спасења; помаже му, да буде уљеден у заједницу верних, вредних, послушних, побожних и спремних за царство славе и вечнога живота. - "У основној школи имао сам једног друга, који је био јединац у родитеља. После свршене школе није се хтео прихватити никаквог посла; често се виђао у друштву лењиваца, букача, "коцкара, пијавица и других порочних млађих људи:

| 1

1 | | |

'