Iz tamnog vilajeta

20

то ваша брига није! Него склон'те ми се с очију, јер блентави сте као неслано јело!« — »Одлично !« заграје они, па се окупе у веће и реше да више нисам болестан, п збогом.

Сад записујући знам: Оно где сам лежао луда је кућа. Јер сви зазиру од мене, па п најближи знанци нерадо су са мном, и на моје питање за Бога. неће да одговаре, бајаги пе знају. То ми је довољно. И кога год упитам: Где се то дела моја вереницаг«. одговори ми: уОтпутовала.« Знам ја где је она отпутовала. И пођем тражити: После тумарања збиља нађем на гробу крст с њеним именом. Дакле ту је, а ту су сигурно и папучице, јер јој дивно пристајаху за ногу. Врло добро, све је у реду, још нешто, па мир. Отпешачим тамо, и збиља место куће згариште. Кажу ми: »Све због непажње, ево овако: На огњишту је морало бити ватре, а ту близу кудеља за пређу и баба задремала; и онда скочи варница у кудељу и готова несрећа! Дакле, све због непажњеј« Ја се насмејем. Они виде нису чиста посла, па се извуку један по један, и сам останем на згаришту.

Ово завршујући више немам шта чинити овде доле, и дуго ми је, и једина ми забава. тражити реч, моћну да призове смрт, јер жури ми се, а она не долази.