Iz tamnog vilajeta

Р"Р"

ПР "ГА

25

тала, па се не зна кад трепће кад намигује.

Да набрајам даље нећу, а чега све ту не беше што оста у забораву. По домовима замути се, и наседе крв у очима мужева и очева, те им

силно батина проради у руци; па снови не-

мирни им беху, јер их дављаше мрак у незнању шта. даље да чине, и јер се зло злим још више распириваше.

Али што се тамно наслути чулом или мишљу или сном, то се већ невидимо заметнуло и расте у остварењу, да се на концу опипљиво покаже.

У ивањску зору нађе се на плоту кнеза Алемпија комад црне чохе, а одмах преко потока, У доселе неокаљаном дому Затежића, роди се од девојке дете, ни мушко ни женско, чутурасто главом и маљаво и четвороного, прости ме, Боже, један гад и поган, да човек пљуне и побегне. Али не могаде опстати, и чим га дохвати небесно видело, липса чудо. А млада породиља (дивна смерношћу иначе) удави се бичем рођене косе.

Страва укочи душе и нико никога не смеде у очи погледати за дан и ноћ. А друго јутро сами се окупише осрамоћени и ћутећи чекаху да се у коме ослободи реч. И онда Алемпије (што му се нашао комад чохе) каза ово: »Браћо, овако се више не може! Ево трећи дочекасмо Ивањдан, све у трпљењу да нам смирење однекуд дође, а оно срамота све већа каља нам образ, да грдни останемо до краја памћења. Ако је од Бога, много је, и велики неки дуг отплаћујемо; ако је од онога с лева (а по знамењу што нам се јуче обелодани сигуран сам с те стране је потекло) зажмуримо и удримо слошки — а сви знамо по коме — па макар у огњу сагорели! Бар ћемо пред људима чисти остати! Је ли тако браћог« — »Јесте и хоћемој« рече скуп.

Тога дана ја, службеник суседне парохије, ту се затекох у гостима, и за дивно чудо, јер