Iz tamnog vilajeta

| А и к А Г " ај 1 =

99

коже); друга, жене му се не држаху: буду најпре млечно насмејане и широке у боковима, па их одједном пресече нешто преко средине; у стомаку осете као ђуле; оно им се полако пење, и вену; а кад им до у подгрлац стигне, оне угасе. Само то.

Иначе Тодор мирно докрајаваше свети живот у кућици на четири воде, без друге удобности до лети топлине, а зими хладовине. Са сваке воде по прозор; са сваког прозора кроз уврстане шљиве модраху се виногради. Мој сабрат гајио је под старост само шљиву и лозу.

О шљиви мудро ћуташе, али о лози вазда, блага реч тецијаше му са усана: — уГлете, браћо, биљку свету и сотворену на увесељење чистих срдаца. Свака твар вам је за корист или штету; лоза рађа да весели срце човека, паћеника на земљи. То је крв божја, болан браћоје И крупна сува скотрљала би му се из левог ока. (Десног немађаше: ископа му га вештица, кад се у неко доба враћао с газдинске свадбе на Путку).

О Путку морам коју више казати, јер огодини под парохом, и јер му друкше би писано но осталој кљусади. Купљено на вашару из циганске руке са сумњивим написменом и црно пред влашћу, показа се после кише бело од Бога. Иначе милокрвно, и без ћуди да уједе или ритне. Памет му досезаше до знања кога носи, те што теже, оно слађе трпљаше. А на поздрав парохијана отклимаваше и оно главом у отпоздрав. — »Жао на рукама носи ме Путко мој, браћо моја! Истину рећи, ја с њиме оваким не идем пешице до у цркву и у куђу, што кажу, ораћо моја!«

Правде ради, нека се им ово зна о кљусету: По свештеном послу, ако би се у пароху угасило видело, било чтењем, било разгаљењем, те би се узда испустила, оно само знађаше ко-