Iz tamnog vilajeta

65

узда у другога, па ни рођеном чулу не верујући, и нека је сам самцит.

(Овде опет Качи заводене очи, па каже: хоћу да мало погледам у месец ради окрепљења ; дотле, да је ћутање међу вама! А кад се врати:)

Високо изнад тог места, на заравни и ограђена зидом, беше кућа, без видне путање, ни улава да води к њој. Свуд унаоколо неутабана трава и мирисна самоћа. Ја, где било да пошао, тој ме страни одведе. Тај високи зид без улаза,

" слутим, нерад ми је, те не прилазим, нити себе,

ни друге смем запитати шта је онамо.

ад једном, још издалека, дознам иза њега, цветали јоргован. Је ли вам се догодило да у коме саопштењу чулу, мирисом или гласом, или обојеношћу, назрете иза тога друго, ван домашаја, као кад, на пример, у лелеку покајница чујете песму, а слути вам се да није песма2 Тако удахнух мирис тога јоргована. Мислите што хоћете, али вам морам рећи да то у мени би истоветно примљено (тада ме страх беше то себи признати) као да онај тајанствени глас пева отуда, и све већом силином привлачи ме. Ја дојурим зиду и којом хитриномг прескочим га, браћог

Тамо мир и девичанство. Што ли дрхтим, и страх се низ мене цеди, кад ни пас не залаја, ни ружна реч да би казана, ни крвна створа да опазих туг Да ово није скрнављење неке чистоте; Боже, каквим си ме ово путем повео 7

Стојим тако у месту и не усуђујем се коракнути, а дан измиче. Кришом погледам око себе: Густо процветао шиб, но без реда, нити у прокрченој путањи да видим присуство живог створа; а у средини дом. Је ли кога да ту станује2 Питам се, а мирис згушњује и капље по мени. С поља ли то допире или се у мени џевар Гле, смркава, а сунце још је на копље више

из ТАМНОГ ВИЛАЈЕТА 5

Би ла пе