Iz tamnog vilajeta

70 Т + | "_ ј = ит

~

крилати над колевком даде, на је свето и чисто! Али не поможе и одводе ме. Године прођу а ја питам њих: Зашто ме пазите и у белу хаљину облачите, кад вам нисам кћерг Они ми одговоре: Јер си рођењем одабрана! Године прођу а ја опет питам: Кога то чекам и будна и у сну, за ким то погледам с оне стране зида; Да ли је близу, ар бм да му манем, из гласа да га, дозовем% — Кога чекаш дететом оде преко брда. и вода и заборави пут, па му повратка нема! — А дође ли којим чудом, по чему ће знати да сам овде; — По високом зиду, јер се не да прескочити и железним вратима, јер незванима, неотворима су!

На те речи, у јези, помислим: железних врата не нађох, да ми се отворе, а она у срећи не пита ме!

— И ето, дочеках тебе, незнанче! Па заруделу главу спусти ми на раме, и проплаче под навалом радости.

Шта то бива; Она ми плаче на рамену, а ја, као да ми је широм отворено за даљи, ван овога, свет, па ми грожљиво закорачити. У мени је снага да, обгрлив је, бацим се с њоме преко зида и однесем је у недоглед, а ето, не усуђујем се ни малим прстом кренути. Смртно бледа, раширених зеница уноси се у мене. Нестајем заједно с њом и понети бивамо ваздухом. У магновењу сомотасти додпр усана, оштри крик и пад, и хладна рука да ме за срце стеже.

Шта то бива» Да то не бродим оној страниг Мутно и расплинуто ми пред очима, а Она, Она сама, оштро оцртана одлази у посртању, па ми се на измаку окрене и пепељивим погледом загонетно ме прострели, да се изгубим у незнани.

(Овде се Кача загледа у нешто и ућђути. Да ко тада шушне или проговори, или затрупће улицом, с места би се дигао и отишао, и пропала ствар. А настави овако:)