Iz večnoga izvora : stihovi

NAPOMENA. Za vreme poslednjih ratova moj poznanik g. D. M. imao je prilike, da svojim očima vidi neku ojadjenu majku, koja |e kraj svoga mrtvog sina — vojnika — provela čitave časove bez suza i plača, «razgovarajući» neprestano s njim, kao da joj je sin živ. Vrlo lepo pričanje g. M — ća o tom retkom, zagonetnom slučaju, punom poezije, toliko me je bilo zanelo, da mi se činilo, da čujem ne reči no nekakve neobične zvuke, vihar neke tajanstvene simfonije... I ako sam od toga doba poboravio potankoće toga pričanja, ipak sam motiv toliko mi je zapao u dušu, da se jednoga dana iznenadno izlio u pesmi «Majka».

|L, S

* 138 *