Iz večnoga izvora : stihovi, S. 48

ZA MEDJOM.

Kad prodješ medju — reči nisu ništa. Tad tiha duša, ko prepuna čaša, Spokojno ćuti i ćutanjem zbori Slušanje večno — to je sreća naša.

Skrštene ruke i voštano telo, I nema gora, što oblake dira, Zar manje zbore od burnoga mora, IP akordom zvučnim čarobnica lira?