Iz večnoga izvora : stihovi, S. 91

Protiče vreme kao reka...

A tužna Majka zbori bez prestanka —

Za gatanjem sledi priča, za njom opet uspavanka Zbori Majka — zbori bez prestanka...

Kakva sila može da prepreči

Neiscrpno more reči,

Neiscrpni izvor tuge

Ojadjene Majke,

Zanesene bolom jadne druge?...

Proteče vreme i veče dodje, A nesrećnoj Majci čas rastanka dodje...

Vreme prodje — veče dodje...

Rastade se sinak s Majkom ...

Škliocnu brava ... Pred baraku stražar stade. A na bledo lice Majke mesečeva luča pade,

Ko da hoće da osvetli neiscrpne njene jade!... Tiha noćca razlila ja mir po zemlji —

Tajac potpun! Kao da se tok života ustavio, Kao da je Svemir ceo pogled amo naperio!

* Ol *