Izgnanici : albanska odiseja

ИЗГНАНИЦИ 9г

Ретруш:

Шта да радим, стриче7 А све ми се чини, да га неко виче, На целом га путу стриц и отац траже, Још ако их сретнем, ко ће да им каже! Волео бих да сам данас умро и ја. (0, зар може живот 'вако да додија !

Остаје. у групи,

Сељак:

Ово је иксана божјег недостојно. _ Шо нас не прогута српско поље бојно ! Зашто не падосмо на рођеном прагу,

Но вучемо ову срамоту и љагу

Склонили смо главу од челичне туче, Али ови јади много више муче.

Па ко су нам жена и деце браничи: Наш поход на море на издајство личи.

Други Сељак:

Само ће ми срце од жалости пући, Јер човек припада прво својој кући, После отаџбини,

Сељак:

Ала овај гуди!

Избетлица :

Јест, држава није само маса људи, Породице срећне и њу срећном чине,

У њима је извор њене величине,

Јер ми смо и овде са свих страна збрани, Саме људе скупе само ратни дани,