Izgnanici : albanska odiseja

ИЗГНАНИЦИ 09

Да не би пењања, ја бих целог дана Пешачио, не бих пожелео хана. Други Сељак:

Јеси ти из Мачве7 Шта ли ради, тужна 7

Трећи Сељак:

А ти, Ужичанин 7

_ Друг Сељак:

Јест, пета окружна.

Сељак:

Још смо, једном, ишли мору, с ове страве, Али беше песме, и руха, и храче, Сад идемо мору ко с просјачким штапом,

Пешак:

Ја се не бих мењо са мојим Бердапом За сва божја мора. Видећемо и то, О мору сам доста слушао и чито,

Друш Пешак:

Одавно смо море наслутили себи,

О томе ћу нешто испричати теби: Био сам, кб дете, немиран за причу. Сви у кући на ме јединога вичу.

И мати ме прокле, и клетва се стекла: „На море стигао!", тако ми је рекла,

Трећи Џешак:

Клетва нас је мору, можда, и довела. Кад смо пролазили покрај једног села,