Izgnanici : albanska odiseja

104

ВЛАДИМИР СТАНИМИРОВИЋ

Прате нас, ко сенка, у изгнанству целом, И пратиће док се на свом коњу белом Не јави Обилић новога земана.

Друш Другопозивац : Ко то каже 2

Другопозивац: Не знаш Пророк из Кремана. Из даљине првим други глас:

Први Глас:

Склањај се! Овамо, пази кад се спушта. Гурај, лева страна нек мало попушта.

Друш Глас:

Топове пре свега морамо извући, Нашим топовима душман ће нас тући,

Друш Другопозивац: Брдска батерија. То командир виче. Хајте, људи, то се свију Срба таче. опним али горим од осветне жеђи, Хајте, људи, да смо ближе српској међи, Пролазе чете. |

Инвалид : Сам сам. Сви су прошли, Где ли ћу их нађи7 Немој, срце, стати, немој сунце заћи, ол нас здружи, умре сва мржња и злоба. То су изгнаници, није то сеоба.

Хор Избеллих :

Лепшим путем деци вратиће се оци, Хумке по Балкану остаће сведоци