Izgnanici : albanska odiseja

ИЗГНАНИЦИ 27

Све на броју. Све ће друго лако бити: Сви који су гладни, биће опет сити,

И жеђ утолиће сви што. жедни беху, Вратиће се Богу огрезли у греху.

Зна се да ће сунца бити после кише. Тешко оном само кога нема више!

Сви одлазе до хана.

ХТ. ПОЈАВА.

41) Највећа група војника и избеглица, пред ханом, у разговору. Друлопозивац:

Ја, по Богу, шта се ово с нама збива! Благо оном кога црна земља скрива, Па не гледа ову невидовну беду,

И све црње дане што иду по реду. Прогнали смо били и љубав, и слогу, У добру се љуто огрешисмо Богу, Али, опет, брате, и крај тога свега, Нисмо се бацали камењем на њега! Грешни смо, но нисмо оволико криви. Најпосле, нек само Бог децу поживи. Ми смо искидани, уморни и свели, Најлепше године у рату провели. Свршено је с нама, а, мој ратни друже:

Други Другопозивац:

Мисли ме о деци једино растуже.

Све ми однемили кад се почне о том. Али Бог се стара о свету сиротом. Требала би књига велика, дебела,

Да мој пут пут опише све довде од села, И житије моје. Где ти све не бејах ! Ницао сам тамо и где се не сејах,

У овоме јаду нек сви наук траже:

Снег пада да трага свака звер покаже.