Izgnanici : albanska odiseja
64 ВЛАДИМИР СТАНИМИРОВИЋ
Препад догађаја. Шта нам снага вреди, ад је нико не зна да цени и штеди!
Трећи Сељак:
Ми смо увек исти: свуда Срби прави, Кољемо се и сад као жути мрави.
Трећи Војник:
Не вреди ни тако: целим путем, куку ! Нећу нико да ми пристаје на муку. Запамти и свима друговима кажи:
Кад ми не помажеш, ти ми не одмажи,
Друг Избеглица :
Наше муке служе некој светој ствари, Тако нама кажу вође и главари.
Ми ћутимо, ипак, док се они туже, Ми служимо њима. Коме они служе 7
Трећи Сељак: Једни беду дуље, други живот крате, Шабови ће само кући да се врате,
Наува. У страни, двојица разговарају полугласно, један варо– шанин и један избеглица.
Варошанин:
Верујеш у снове2
Трећи Избељлица:
Ко у Свето Писмо. Рекох ти, од рата они стари нисмо, Да ти причам: Лепо, ко на јави, виде, Диже се олуја, кров ми кућни скиде. Понесе га гробљу и тамо га тресну,