Izgnanici : albanska odiseja

1. ПОЈАВА,

"Око једног шатора група војника. Мало даље од њих неко--

лако избеглица. Пролази понека чета и покоји војник, Де—

сетак трећепозиваца иду уморно, Један учитељ и један трећепозивац пролазе у разговору. Близу њих један мајор.

Учишељ;

Ти трећепозивци, у браде зарасли,

До Скадра су многи голи живот спасли. А ту, међу њима, наста помор прави, (Сваки дан се маса за болницу јави, Убила их, редом, брига, глад и зима. Смрт је, гледао сам, била иста свима: Јави се лекару а свест му се мрачи, Лекар га отера, он једва корачи

Пет до шест корака, занија се, падне К'о свећа, и умре. Све те старце, јадне, Изгубисмо.

Мајор: То баш није очајање Ти би старци само наше бројно стање Повећали, али никад нашу снагу, Учишељ иронично:

Е, онда је срећа што одоше к врагу,..

Мајор одлази.

Трећепозивац :

Сви у рату губе, па са тим се мири.