Izveštaj Društva ujedinjenih beogr. radenikaza uzajamno pomaganje u bolesti i smrti i Pevačkog hora "Kara-Đorđe" : o njihovom radu u 1904 god. podnešen XIV. red. skupšt. društ. držatoj na dan 27. februa 1905 god.

Тосподо члановц !

"Како прошле, тако п ове године, друштво је прославило своју славу на дан 29. јуна „Петровдан.“ Да би Управа и ту што више друштву користила, умолила је т. Игњата Бајлони интустријалца из Београда, да се прими за домаћена славе друштвене, што се је т. Бајлони изволео одазвати молби управној, причившти се за домаћина. Заједно са члановима редовним и Управе р. Бајлони био је на дан друш. славе у цркву, п при повратку у етан друш., поздравио га је председник г. Профир Стојановић, предавши му друштвену повељу као друштвеном домаћину, на чему се је г. Бајлони језгровитом речју топло заблагодарио. Као домаћин г. Бајлони био је веома љубазан и предусретљив према гостима, тако да Управа очарана његовом љубазношћу, не може овим пропустити а да му не захвали, и заједно са Вама узвикне „Хвала му“, „живео.“

Пошто тога дана и Шегово Величанство Краљ Петар !. прославља свој рођен дан, то је Управа заједно са домаћином де: петом честитали Његовом Вел. Краљу прославу Његовот рођен дана.

Поред осталих многобројних гостију, друштву је изволео честптати славу и Његово Величанство Краљ Петар |. преко свог ађутанта г, Петра Саватића коњичког капетана.

Славу друштвену изволео је лично посетити и ђенерал Посподин Сава Грујић председник Државног Савета и почасни ттредседник друштвеног Певачког Хора „Кара Ђорђе.“

На дан друштвене славе, домаћин г. Бајлони, приредио је ручак на коме је и он присуствовао им вечеру, на којој је присуствовао са својом поштованом госпођом. Весеље је текло у најбољем расположењу дубоко у ноћ, и домаћин је са славе друштвене отишао у најбољем расположењу.

Славу друштвену честитала су многа удружења и корпорације из Београда и из унутрашњости племено на чему им Управа пи овом приликом блатодари.

Господо чланови! Дужност свију чланова сваког друштва јесте, да поред редовног испуњавања својих обавеза према друштву, потпомажу исто и морално, препоручујући га свакоме и радећи на његовом бољитку. Управи је жао, али мора констатовати, да чланови друштвени тако рећи на то и не мисле, већ су и то оставили све на Управу. Једини случај у 1904 год. на који треба да се угледају сви чланови, јесте чланпца друштвена