Izveštaj Istražnog odbora Narodnoj skupštini povodom izvršnog izviđaja po delu optužbe kabineta Jovana Avakumovića

Привремени тередседник «Јов. Ђорђевић — Не могу никоме дати реч, док се не изберу секције. По закону то је први посао, који ћемо урадити сада.

Секретар Ђорђе Генчић извлачи листиће из ковчежића и чита: За 1 секцију: |. Мика Османбеговић, 2. Панта Срећковић, 3. Милутин Гарашанин, #. Мијајло Павловић. (агор). i

Андра Николић — Ја поново тражим реч и обраћам се г. министру унутрашњих дела, молећи га као старог колегу, да каже г. председнику да ми да реч, а то тражим на основу закона. |агор). |

Привремени председник «Јов. Ђорђевић — Даћу вам реч кад се овај прет“ ходни посао сврши. (Кагор).

Паја Вуковић — То је само продужавање посла. Дајте му реч. |Жагор)

Андра Николић — Господине министре унутрашњех дела, ја имам вама да одговорим. Није за ваб часно, да побегнете од одговора, кад овај председник мени не да реч, онда ја се обраћам вама, и тражим да ви израдите да ми председник да реч. _

(Пошто је добио реч изишао је на говорницу):

Господо, није ни потребно ни лепо, да на првом часу рада не почнемо радити договорно, равложно и споразумно. Боље је да се сви чујемо и договоримо како ћемо радити, него да се место тога рада пусти воља и ларма. То не може годити ни вама либералима, ни вама напредњацима, ни нама радикалима.

Ми смо у Народној Скупштини, ми већамо, саборишемо; а већати, саборисати значи договарати се с разлозима. Молим вас да ме чујете, кад сам најпосле реч добио.

ocu. министар унутрашњих дела позвао се на закон о пословном реду“ да тим законом потврди како треба радити баш овако, као што видим, да се наумило отпочети, а то је, да се за основу рада узме некакав списак, о коме ми не знамо где је начињен, кога је начинио, шта у њему има (Вичу: читајте званичне новине).

Господо, ви тим вашим прекидањем и упадањем у реч нећете постићи то, да ја свога говора не довршим. Будите уверени, да ме не можете збунити. И поред свега вашег прекидања ја опет могу измислити и казати оно, што сам смислио. То је прекидање, дакле, једно срество сасвим излишно. Најбоље је да га и ви напустите.

Дакле, господин министар, како рекох, позвао се на закон. Тај исти закон, господо, узимам п ја у помоћ. Ја ћу да га прочитам. Молим вас чујте:

«Чл. 3 одмаг за тим Народна Окушштина поделиће се коцком у девет одсека (чл. 105. Уставај“ Вичу: То, то п хоћемо. Господо, ко ће се поделити у одсеке, ко ће извршити тај законом одређени посао Народна, Скупштина. Ко је сад Народна Скушштина % То смо ми, господо. Ми имамо да извршимо поделу на одсеке. Па, дајте да је и извршимо, дела да као разложни људи извршимо тај посао слошки и договорно. Дајте да сваки запишемо име и презиме, пли дајте ако хоћете своје визит-карте па ето списка, који је постао на начин најуреднији, на начин, који не може никоме од нас бити противан! (Смех у већине). Са свим је друга ствар са сваким оним списком, који би се пред нас изнео, а ми не бисмо знали, где је начињен, како је начињен, ко га је начинио. Таком списку у праву је сваки да замери, сваки може против таквог списка изјавити, да и он у џепу има неки други списак. Није ово, господо, тако тешка ствар. да се народни посланици не би могли о њој споравумети. Ја вас још једанпут молим, да овај посао изведемо у споразуму.

Министар унутрашњит дела Ст. Рибарац — Господо, и почетак m крај нашег рада скупштинског треба да буде примљен осећањем поштовања закона, и Устава. Нама није овде до гунгуле него до стварнога и озбиљнога рада на који смо и позвани. Али кад господа, која су напустила скушштину, мисле да им њихово осећање законитости допушта да на првом кораку праве заплете и изазивају гунгулу и отежавају законити и правилан рад, онда вас молим да се заједнички побринемо да и у тој гунгули, коју господа из опозиције стварају, нађемо излаза да корисно послужимо земљи,

17